Prošle nedelje je u Požarevcu održana tribina “Da li je Srbiji potrebna GM hrana?”. Tribinu su organizovale četiri požarevačke nevladine organizacije – UG Akcija, CEDOR, Ekobran i Osnaživački centar 24, a učesnici su bili prof. dr Miladin Ševarlić – redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu Beogradskog univerziteta, Milan Nikolić – pomoćnik gradonačelnika Požarevca za pitanja životne sredine, Aleksandar Stojanović – poljoprivredni savetnik i član Cedor-a i moja malenkost, Željko Stanković

IMG_1718

Tribinu je čulo pedesetak zainteresovanih građana i evo par minuta kao primer kako je izgledalo te večeri:

A evo i intervuja sa profesorom Ševarlićem za Novosti:

TRETMAN i pažnja sa kojom Srbija treba da pristupi problemu genetski modifikovanih organizama (GMO) ne treba da se razlikuju od promišljanja o pitanju Kosova i Metohije ili ulaska u evroatlantske integracije. U ovo je ubeđen agroekonomista dr Miladin Ševarlić koji se pita: čemu teritorija, ako posledice GMO po ljudsku populaciju budu kao i kod eksperimentalnih životinja, i ako nas za tri, četiri generacije neće biti?

Zahtev Amerike da Srbija izmenom Zakona o GMO skine rampu sa njihovog uvoza, uzgoja, prerade i prometa, po mišljenju ovog profesora očigledna je pretnja jer se time ne uslovljava samo podrška SAD Beogradu za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), već se u istom paketu šalje i poruka da će se bilateralni odnosi Srbije i SAD pogoršati ukoliko se zahtevi Vašingtona zbog interesa njihovih biotehnoloških kompanija ne ispoštuju. Problem je tim veći, smatra on, jer je ovo udarac na poslednji element srpske održivosti. Na poljoprivredu.

– Ne smatram, ipak, da je ovo borba Davida i Golijata. Ovde je jednostavno potrebno argumentovano dokazati da li bi od GMO Srbija imala korist. Pošao bih od nacionalnog interesa koji svaka zemlja treba da gleda. Zašto bismo mi gledali ekonomske interese multinacionalnih kompanija SAD? Na kraju, te kompanije ne dozvoljavaju da se proizvodi dobijeni na bazi GMO obeleže, pa samim tim izazivaju opravdanu sumnju u bezbednost hrane koju proizvode. Osim toga, obaveze u slučaju da dođe do štetnih posledica korišćenjem ove hrane, niko ne prihvata. Zato ja tražim od moje države da me zaštiti.

* Kada je reč o uticaju GMO na ljude, nauka nam nije dala konačan odgovor da su ovi proizvodi bezbedni, kao ni potvrdu da nisu…

– Da li to znači da treba pustiti putnika da iskače iz aviona bez padobrana, pa reći: ako preživite – bezbedno je, a ako ne – znaćemo da nije? Svi rezultati eksperimentalnih istraživanja ukazuju na to da pokusne životinje pokazuju velika oštećenja, uključujući tumore i besplodnost u trećoj i četvrtoj generaciji. Projektovano na ljudski vek to je između 80 i 150 godina. Ko preživi, pričaće.

* Kako da se Srbija postavi pred uslovom koji “kači” sve one koji žele da se učlane u EU i STO?

– Formalno-pravno gledano, pitanje je da li se osnivač može izbaciti iz članstva jedne međunarodne organizacije, a Srbija je pravni sledbenik SFRJ, koja je bila osnivač preteče GATT 1947. godine, ali zbog ekonomskih sankcija 1992. nije mogla da produži članstvo u STO po automatizmu. Postavlja se pitanje ko može da izbaci osnivača?

* Kako su druge zemlje rešile problem sa GMO?

– Švajcarska je, recimo, stavila moratorijum na raspravu o GMO do 2017.

* Ali, ona i nije članica EU. Da li je neka od zemalja unutar Unije uspela da se zaštiti od GMO?

– Bugarska je najpre dozvolila, a zatim pod pritiskom javnosti posle ulaska u EU zabranila uzgoj GMO.

* Zašto se, onda, od nas traži da skinemo zabrane?

– Kada ste članica moćne regionalne organizacije kao što je EU, onda imate drugačiju poziciju. Mislim da Srbija ne treba da prihvati ovu obavezu do ulaska u EU. Pošto nama EU stalno postavlja nove i nove uslove, i mi treba da se ponašamo drugačije. Da sve što se od nas traži načelno prihvatimo, ali da to važi od datuma prijema u punopravno članstvo u EU, pa neka tako bude i sa GMO.

* Polemike o GMO potresaju svet decenijama, da li bi srpske vlasti povodom ove teme trebalo da čuju mišljenje SANU, kao što se ono tražilo i po pitanju Kosova i Metohije, ako nije kasno…

– Akademija ima odeljenja hemijskih i bioloških, medicinskih i društvenih nauka i Odbor za selo i mislim da je dobro da se i ona oglasi. Činjenica je, međutim, da je GMO lobi jak i organizovan i da iza njega stoje milijarde dolara. Nažalost, uključila se čak i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) koja planira da 9. aprila odobri 40 miliona dolara za pokriće troškova rizika ulaska američkih kompanija sa GM semenom u Srbiju i druge balkanske zemlje. Pitam se zašto oni to finansiraju, a ne naše i institute drugih zemalja? Da li sada treba da pozovemo stanovništvo koje je protiv GMO da svoja sredstva povuče iz Komercijalne ili Čačanske banke u kojima je EBRD vlasnik dela akcija?

Više u Novostima