Biopesticidi su vrsta pesticida stvorenih iz prirodnih materijala poput životinja, biljaka, bakterija i određenih minerala. Postoje tri klase biopesticida:

  1. Pesticidi koji u sebi imaju mikroorganizme kao aktivan sastojak (bakterija, gljiva, virus). Najčešće korišćeni biopesticidi sa mikroorganizmima su sojevi Bacillus thuringiensis ili Bt. Svaki soj ove bakterije proizvodi drugačiju mešavinu proteina i ubija određenu vrstu larvi insekata.
  2. Zaštitnici ugrađeni u biljku (PIPs) su supstance pesticida koje biljka sama proizvodi uz pomoć veštački dodatog genetskog materijala.
  3. Biohemijski pesticidi su supstance koje prirodno nastaju i kontrolišu štetočine neotrovnim mehanizmima. Konvencionalni pesticidi direktno ubijaju ili neutrališu štetočine. Biohemijski pesticidi mogu biti i feromoni insekata koji utiču na parenje ili mirisni ekstrakti biljaka koji privlače štetočine u zamku.

Prednosti biopesticida su brojne:

Obično su značajno manje toksični od konvencionalnih pesticida. Biopesticidi utiču samo na ciljnu grupu štetočina za razliku od konvencionalnih pesticida koji mogu da utiču i na ptice i sisare. Oni su često efektivni i u vrlo malim količinama i brzo se razgrade, a rezultat toga je manja izloženost biljke pesticidu i smanjenje problema zagađenja koji imamo sa konvencionalnim pesticidima.

I otud obnovljeno interesovanje u svetu za biopesticide.

Gljivice su se naročito dobro pokazale kao unajmljene ubice. Ako se primene u pravo vreme i na pravi način, spore gljiva mogu ubiti ogroman broj štetočina. Primer za to je primena Green Muscle na 10.000 hektara pod skakavcima u Tanzaniji. Procenjeno je da je 80% insekata uginulo u periodu od jedne do tri nedelje. Druge životinje nisu imale problema sa biopesticidom. Takođe, gljivica je nastavila da inficira nove skakavce sve dok čitava populacija nije nestala (za razliku od ponovljene primene koja je obavezna kod hemijskih pesticida).

locust-agriculture-pest-537x405-300x226

Ipak, problem postoji – cena. Kad se na kraju svede račun, biopesticidi mogu biti čak i jeftiniji, ali poljoprivrednik gleda cenu na početku primene – a ona je niža kod konvencionalnih pesticida. Najveći trošak kod proizvodnje, recimo Green Muscle proizvoda, je dobijanje samih spora gljivica. A sada su naučnici došli do tehnike koja radikalno smanjuje cenu. Fermentacija kulture gljiva se do sada radila uz pomoć skupog izvora azota a otkriveno je da se isto može postići korišćenjem jeftinog sojinog brašna čime se gljive dobijaju po čak i deset puta manjoj ceni.

Sledi komercijalizacija ovakvog proizvoda u svetu. Bilo je potrebno desetak godina da se razvije, a procene su da će proći još decenija do šire primene novog biopesticida. Proizvođači tvrde da će do značajnijeg udela na tržištu doći tek kad se propisima u cenu svakog pesticida i herbicida uračuna i cena uticaja proizvoda na životnu sredinu i zdravlje čoveka. U takvoj postavci hemijski pesticidi neće više biti prava konkurencija zdravijim biopesticidima.

Izvori:

EPA

Scientific American