Biomasa predstavlja najveći potencijal koji bi Srbiji trebalo da pomogne u dostizanju udela od 27 odsto obnovljivih izvora u finalnoj potrošnji energije do 2020, na koji se država obavezala u procesu pridruživanja EU, ocenjeno je danas na skupu o biomasi u srpskom parlamentu.

“Potencijal veći od 3,3 miliona tona ekvivalenta nafte u šumskoj i poljoprivrednoj biomasi, korišćenje biorazgradive frakcije iz komunalnog otpada, kao i upotreba otpada životinjskog porekla, predstavlja dobru osnovu za ostvarenje obavezujućeg cilja”, izjavila je državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović.

Ona je, prilikom javnog slušanja o “Mogućnostima za efikasnije korišćenje biomase u energetske svrhe u Srbiji” u organizaciji parlamentarnog Odbora za privredu, kazala da tom cilju može da doprinese i korišćenje više od 100.000 hektara marginalnog zemljišta na kome bi se proizvodila biomasa za energetske svrhe.

“Ključni efekti korišćenja biomase koji se mogu očekivati su zamena fosilnih izvora energije, smanjenje emisije štetnih gasova iz sektora energetike i saobraćaja u životnu sredinu, ublažavanje klimatskih promena, smanjenje zagadjenja voda, efikasno upravljanje otpadnim tokovima, održivo upravljanje prirodnim resursima, jačanje poljoprivrednog i šumarskog sektora i razvoj sela”, rekla je Božovićeva.

Prema njenim rečima, primena biomase kao energetskog resursa može da bude pozitivna samo ako je zasnovana na konceptu održivosti, što znači da je potrebno sprečiti takmičenje izmedju proizvodnje hrane i energije iz biomase, ali i racionalno koristiti biomasu kako se taj resurs ne bi uništio.

Predsednica skupštinskog Odbora za privredu Aleksandra Tomić kazala je udeo biomase u ukupnom obnovljivim izvorima energije u Srbiji trenutno iznosi 19 odsto, dok se smatra da zemlja ima potencijal da to bude 41 procenat.

Ona je kazala da je korišćenje biomase na energetskom tržištu Srbije otežano time što su snabdevači konkurentskim gorivima u boljoj poziciji da utiču na tržište od potencijalnih korisnika biomase.

“Neophodno je razjasniti pravni status biomase kao goriva i mogućnosti za sklapanje dugoročnih ugovora o snabdevanju biomasom”, rekla je ona i dodaala da bi model javno privatnog partnerstva mogao biti rešenje za sprovodjenje projekata korišćenja biomase.

Prema njenim rečima, korišćenje biomase bi pospešila i proceduralna razjašnjenja načina na koji se zemljište može koristi za odredjene brzorastuće energetske zasade uključujući i prenamenu zemljišta za te svrhe, dok je kod upotrebe biomase za zagrevanje objekata potrebno promeniti standarde efikasne kontrole kvaliteta.

“Korišćenje biomase omogućava uspostavljanje energetske stabilnosti zemlje, utiče na smanjenje negativnih posledica na životnu sredinu i podstiče se lokalna ekonomija”, kazala je Tomićeva.

Predstavnik Ministarstva rudarstva i energetike Rastislav Kragić kazao je da je u toku formiranje multisektorske radne grupe koja će se baviti biomasom, precizirajući da će ona raditi na unapredjenju regulative, ukazati na probleme i nalaziti rešenja.

“Biomasa kao energent ne sme da bude konkurent hrani, a istovremeno to je energent koji može da se iscrpi ako se neracionalno koristi, zbog čega se ne sme dozvoli njegova devastacija”, kazao je Kragić.

On je najavio je da će do kraja ove godine biti usvojen niz podzakonskih akata koji će unaprediti oblast korišćenja biomase, pre svega u oblasti proizvodnje struje i goriva, kao i garancije porekla biomase.

Izvor: Zelena Srbija