Američke kompanije za eksploataciju gasa iz stenja “svrbe dlanovi” zbog krize u Ukrajini zbog koje SAD nude Evropi svoj gas umesto ruskog, ali to donosi veliku ekološku opasnost – “Zemlja bi se mogla skuvati” – piše kanadska analitičarka Naomi Klajn u londonskom “Gardijanu”.

“Način na koji se Vladimir Putin može pobediti jeste da se evropsko tržište preplavi prirodnim gasom ‘frakovanim’ u SAD, ili bi bar industrija koja se time bavi, htela da nas uveri u to”, a američki Kongres je već pripremio dva zakona da bi ubrzao odobravanje te kontroverzne tehnološke procedure.

“Frakovanje” (skraćenica od: “hydraulic fracturing” ili “hydrofracturing” – hidraulično razbijanje) je “ekstra prljava tehnologija” trajnog usitnjavanja stenja u dubokom podzemlju ubrizgavanjem velike količine vode i hemikalija. Iz stenja izlazi gas – metan koji se hvata na površini, zatim se skupom tehnologijom “super-hladjenja” prevodi u tečno stanje i potom se cevovodima i brodovima može transportovati i do Evrope.

Hydraulic_Fracturing-Related_Activities

Zbog velikih rizika koji obuhvataju zemljotrese i trajne geološke i hidrološke poremećaje, kao i zbog visoke cene, ta tehnologija se malo koristi, ali se smatra neizbežnom za budućnost kada bude nestalo nafte i gasa iz konvencionalnh izvora.

Medjutim sada, u vreme “jačanja antiruske histerije”, na tome posebno medju američkim poslanicima rade kompanije “Šel” i “Ševron” da bi održale profit.

Dok se ranije govorilo o riziku po zemljište, vodu i vazduh od “frakovanja”, ovih dana se govori smo o važnosti obezbedjivanja “energetske sigurnosti”,a ona bi dovela do stvaranja energetske zavisnosti Evrope od SAD, primećuje Klajn.

Izgradnja objekata za toliki izvoz prirodnog gasa iz SAD bi trajala godinama i bila veoma skupa jer samo jedan terminal za tečni prirodni gas – “LNG” (“liquid natural gas”) košta sedam milijardi dolara. Za dopremanje gasa do terminala potrebna je tolika mreža gasovoda i kompresorskih stanica, da bi samo za taj posao trebalo izgraditi i električnu centralu.

“Dok svi ti masivni industrijski objekti budu u pogonu, Nemačka i Rusija bi mogle postati prijatelji, a malo ko bi se sećao da je krimska kriza bila izgovor kojeg se uhvatila gasna industrija da bi ostvarila davnašnji san o izvozu, bez obzira na to što će ‘frakovati’ i naselja, i što će skuvati planetu”, ukazuje Klajn.

“Frakovanje” – piše u članku, “u atmosferu oslobadja masivne količine metana koji destabiilizuje klimu. Metan je jedan od najmoćnijih ‘gasova staklene bašte’ jer on toplotu zarobljava u atmosferi 34 puta više nego što to čini ugljen-dioksid – najnovija je procena Medjuvladinog panela o promeni klime iz septembra 2013. Ta posledica bi trajala više od 100 godina, dok ne opadne koncentracija metana u atmosferi”.

Jedan od vodećih svetskih stručnjaka za metan, biohemičar Robert Hauart, sa Univerziteta Kornel, izjavio je u sredu da je u prvom periodu, od 15-20 godina, potencijal metana za globalno zagrevanje šokantnih 86-100 puta veći neko ugljen-dioksida: “To je rok u kojem nam preti opasnost da sami sebe zaključamo u procesu vrlo brzog zagrevanja”.

Pošto se objekti vrednosti milijardi dolara grade da bi se koristili bar 40 godina, te proizlazi da “mi na krizu naše planete koja se već zagreva, odgovaramo izgradnjom mreže ultra-jakih atmosferskih rerni. Jesmo li poludeli?” – pita Naomi Klajn.

Već se zna da svet tehnološki može do 2030. godine u potpunosti preći na obnovljive izvore energije što je takodje konstatovano na Medjuvladinom panelu o promeni klime.

“Znajući to, na Evropljanima je da svoju žellju za oslobadjanje od ruskog gasa preokrenu u zahtev za ubrzan prelazak na obnovljive izvore energije… na šta su se obavezali Prokolom iz Kjota” koji važi do 2020 godine, piše Klajn.

Ipak, “to se lako može sabotirati ako svetsko tržište bude preplavljeno jeftinim fosilnim gorivom ‘frakovanim’ iz dubokog američkog stenja”, upozorava Naomi Klajn koja ukazuje da, je “odgovor na opasnost katastrofalnog zagrevanja naš najhitniji enegetski imperativ jer mi jednostavno ne možemo podneti da nam s toga pažnju skrene najnovija marketinška obmana industrije gasa”.

Kanadjanka Naomi Klajn (44) je spisateljica i društvena aktivistkinja, najpoznatija po političkoj analizi i kritici “korporativne globalizacije” u knjizi “No Logo” koja je 2000. godine postala svetski bestseler, i u knjizi “The Shock Doctrine” (2007.) – kritičkoj analizi itorije neoliberalne ekonomije.

Izvor: Zelena Srbija