Iako će mnogi reći da je sve to jedna velika zavera prokletih ekologa (znam iz iskustva), činjenica je da je 2012.godina bila jedna od najtoplijih od kad se temperatura beleži. Uzrok klimatske promene u svom najsvedenijem obliku se zasniva na akumuliranju gasova sa efektom staklene bašte (GHG) u vazduhu. Ti gasovi utiču na povećanje temperature Zemljine površine, okeana i atmosfere. Svi se slažu u tome da bi emisiju gasova trebalo smanjiti međutim, napravljeni su tek dugoročni planovi a nivo gasova je već visok.

Najkrupniji pripadnik društva gasova sa efektom staklene bašte je ugljenik i u isto vreme je i najuporniji jer se zadržava stolećima ili čak milenijumima. Do 2050.godine, kada se očekuju efekti od postepenih smanjenja emisije, u vazduh će se ispustiti stotine milijardi tona gasova. Dakle, jedino pravo rešenje, iako nije ni lako ni jeftino, je prihvatanje strategije „dekarbonizacije“ koja bi zamenila glavne izvore GHG – proizvodnju fosilnih goriva, proizvodnju energije i transportnu industriju – sa „čistim“ tehnologijama koje ne ispuštaju gasove.

Da li možemo da dođemo do toga? Veliki novac se danas troši na svakakve stvari, pa čak i na inicijative za smanjenje emisije gasova. Dakle, potrebno je preusmeriti novac na već dostupne alternativne tehnologije ili na razvoj onih koje su u povoju. Evo kratke liste ovih alternativa:

  • Fuzija – Neki naučnici tvrde da se do fuzije može doći kroz 20 godina, iako se mnogi ne bi složili sa tom optimističnom procenom. Ova tehnologija bi bila sjajno rešenje zato što ne proizvodi otpad i koristi „besplatan“ deuterijum i tricijum koji se vade iz morske vode.
  • Plazma konverter – projekt gasifikacije koji podrazumeva tretman smeća, drveta, papira, plastike i još mnogo čega sa plazma tehnologijom (na izuzetno visokim temperaturama) čime se dobija gas.
  • Energija vetra na pučini – Danska već dobija 20% od ukupne energije od turbina instaliranih na pučini.
  • Energija vetra na kopnu – Instalirani kapacitet za iskorišćenje energije vetra u SAD između 1999. i 2011. godine je porastao sa 2200MW na 43000MW i još će rasti.
  • Snaga plime – Kina je već lider u proizvodnji solarnih panela i vetroturbina, a nedavno je potpisala partnerstvo sa Holandijom za projekat iskorišćenja energije plime. Taj projekat će imati kapacitet generisanja energije od 15.000MW.
  • Solarna energija – Uprkos neuspesima pojedinih proizvođača da opstanu na tržištu (zbog ekonomskih a ne tehnoloških razloga), uvođenje solarne tehnologije je u velikom usponu prethodne decenije.
  • Geotermalna energija – Danas u svetu ima instaliranih oko 11.000 MW kapaciteta geotermalne snage. Vodeće zemlje su SAD sa 3.000MW i Filipini sa 2.000MW.
  • Biogorivo na bazi algi – Uz naučnu ekspertizu i političku volju, biogorivo do algi je zrelo za ozbiljniju upotrebu. Sva biogoriva ispuštaju emisije ali su kudikamo čistija i jeftinija od fosilnih goriva.
  • Torijum i ostala goriva za nuklearnu energiju – Teško je podržavati nuklearnu energiju pošto, posle šezdeset godina još uvek nemamo pouzdan i široko prihvaćen mehanizam za skladištenje radioaktivnog otpada na duži period.

Ovo nije sve, ali je sasvim dovoljno da se suprotstavi tvrdnjama da moramo ostati zavisni od fosilnih goriva jer ne postoji alternativa. Ključno pitanje nije da li možemo da priuštimo sebi razvoj čistih tehnologija – već da li smemo da priuštimo sebi da to ne uradimo.

Izvor: Sustainable industries