1. Glofish

Glofish je riba koja svetli u mraku i postoji u raznim bojama poput vatreno crvene, električno zelene i sunčano narandžaste. Ove ribe apsorbuju svetlost i potom je emituju i zbog te osobine izgledaju kao da svetle, pogotovo pod tamnim svetlom. Nju su stvorili naučnici koji su pokušavali da naprave fluorescentne riba koja bi reagovala na zagađenu vodu, bar tako kažu na sajtu glofish.com.

Čim se pojavila u prodavnicama kućnih ljubimaca, biva zabranjena u Kaliforniji a u Mičigenu smatraju da bi mogla da kontaminira jata domaće ribe ako bi je neko pustio u divljinu. Za sad ih možete kupiti samo u SAD.

2. Providna zlatna ribica

Ovu providnu ribicu, koju još nazivaju “ryunkin”, su stvorili istraživači sa Mie i Nagoja univerziteta u Japanu. Genetičkim inženjeringom su joj stvorili providnu kožu tako da se vide srce, mozak i ostali unutrašnji organi. Ideja je bila da se elimiše potreba za seciranjem riba radi laboratorijskih eksperimenata, praksa kojoj se protive udruženja za zaštitu životinja.

Pitamo se šta li udruženja misle o ovom mutantu kao zameni za skalpel ili kompjuterske simulacije? Istraživači se nadaju da će jednog dana providnu ribu pustiti u prodaju, možda za kućne časove anatomije. Japan je takođe dom providne žabe, koju je kreirao Institut za biologiju vodozemaca na Hirošima univerzitetu, sa planom da je prodaju kao kućnog ljubimca.

3. Sterilna pamukova sovica

Ove gusenice su noćna mora za odgajivače pamuka. Odeljenje za poljoprivredu SAD je vršilo terenska testiranja genetički izmenjene verzije pamukove sovice dizajnirane da bi se kontrolisalo razmnožavanje ove štetočine. Udruženja poput Centra za bezbednu hranu su izrazila zabrinutost i zapitala se: šta je sledeće. S druge strane, kako korišćenje genetski modifikovanih crva radi kontrole gubitaka pamuka može da se uporedi sa korišćenjem pesticida ili sa genetski modifikovanim usevima?

Genetski modifikovani crvi su sterilisani radijacijom i obeleženi su fluorescentnim markerom zbog lakšeg praćenja. Sterilni insekti će pomoći u smanjenju populacije pamukovih sovica, jer će se sterilni mužjaci boriti za ženke poput svojih normalnih konkurenata.

4. Komarci koji iznenada umiru

Oxitec, ista britanska firma koja je genetski modifikovala pamukovu sovicu, napravila je i komarce koji su programirani za iznenadnu, ranu smrt. Ideja je da se puste mužjaci koji brzo umiru da se spare sa ženkama, i tako prenesu smrtonosne gene koji će ubiti mlade pre nego što budu u mogućnosti da se razmnožavaju. Insekti kratkog veka bi pomogli u sprečavanju širenja denga groznice i drugih bolesti.

5. Ovca Doli

Prvi klonirani sisar stvoren je 1996.godine i umrla je 2003., proživevši otprilike polovinu života obične ovce. Dobila je plućnu bolest koja je uobičajena za starije ovce.

Ovca Doli je klonirana na Rozlin univerzitetu u Škotskoj, i nikad ga nije ni napustila. Danas, profesor Jan Vilmut, naučnik koji je klonirao Doli radi na korišćenju ćelija ljudske kože u lečenju bolesti kao što je Parkinsonova bolest.

6. Brzorastući losos

AkvaBaunti, firma iz Masačusetsa razvija lososa koji će rasti duplo brže od običnog. Ljudi iz te firme kažu da će hibridni super losos biti dobar za ribnjake i da će umanjiti potrebu za izlovom ribe iz okeana. A te ribe će biti sterilne, tako da nema potrebe da se brinemo oko bega u prirodne vode. Samo da se podsetimo, azijski šaran je pobegao u američke reke posle poplava.

Losos sa slike je sam porastao ovoliki.

7. Genljubimci

Naravno, ovo nije konačna lista genetski modifikovanih životinja. Na toj listi bi mogle da se nađe mačke koje ne izazivaju alergiju, super svinje koje su zdravije za ishranu i od kojih mogu da se razviju ljudski organi. Genljubimac upakovan sa slike dole je naravno prevara. Ali, još koliko dugo će biti tako?

Genljubimci se reklamiraju na internetu, na lažnom sajtu, i u reklami se obećava genetski ljubimac koji je bez alergena, dozvoljen za decu i jeftin za održavanje. Izgledaju kao hibridi ljudi i životinja.

Sajt Snopes koji se bavi razotkrivanjem urbanih mitova, kaže da su Genpets u stvari kreacija kanadskog umetnika koji je želeo da poveća svest o bioinženjeringu i budućnosti koja će možda tako izgledati.

Izvor: Treehugger