Svakako da je informatičko doba sa sobom donelo dosta prednosti. Informacije su vam na klik dostupne, svaka kuća može da ima bar 50 televizijskih kanala, mobilni telefoni i internet su smanjili svet, a računari su, pored neverovatnih poslovnih mogućnosti, i veoma dobra zabava. Sve ovo je stvoreno da bi rešilo probleme modernom čoveku, međutim, većina životnih problema je i dalje ostalo. Možda ih ljudi malo lakše podnose uz televizor, računar ili mnoštvo ispraznih časopisa, ali ih ne rešavaju. Čak i da pokušate da razmislite o njima vrlo brzo odustajete, jer naravno rešenje nije lako pronaći, a i poželite samo časkom da bacite pogled na tv ili na fejsbuk ili vam je upravo zazvonio telefon. Tako ne stižemo ni da razmislimo o našim problemima a kamoli o onim koji nas se lično ne tiču.

Teško je izaći iz tog lavirinta, ali moj predlog je jedan eksperiment: svaki čovek bi trebalo da izdvoji jedan dan i ode negde u divljinu gde 24 sata neće imati kontakt sa drugim čovekom. Znači, jedan dan zaboraviti na televizor (moglo bi nekako), kompjuter (lakše nego što mislite) i mobilni (teško, ljudi osećaju strah i nervozu kad zaborave da ga ponesu). Dalje, u toj hipotetičkoj kolibi ili kamp kućici ne biste imali radio, novine, pa čak ni knjige. Nekada davno (mada i ne baš toliko davno), kada ljudi nisu imali mogućnosti za te posredne kontakte, bili su prinuđeni na neposredan, direktan susret sa drugim ljudima. Tog dana biste poželeli da imate nekog pored sebe, ali pravilo je: bez kontakta. Samo jedan dan. Koliko vas bi imalo hrabrosti na tako nešto?

Na početku tog dana biste seli, a misli bi vam letele brzinom na koju ste navikli mozak, ostaci svakodnevnog tempa bi bili u potpunom neskladu sa trenutnom situacijom. Izašli biste napolje i slušali nove zvuke – vetra, ptica, drveća. Zagledali biste se u krošnje drveća, ugledali pticu i poželeli da imate internet da biste saznali koje je vrste. Vrlo brzo uvidite da je to potpuno nepotrebna informacija, i da biste uživali u prirodi nije potrebno poznavanje sistematike biologije. Prošetali biste koliko vam stazice u okolini dozvoljavaju i usput primećivali detalje za koje je priroda vrhunski majstor. Vratite se nazad, pogledate na sat i vidite da je prošlo dvadeset minuta. Dvadeset minuta!! Vreme je da se sedne i osmisli dan. A možda i neka ideja padne na pamet.

Ko bi rekao da će doći vreme u kome je jedan dan samoće toliki izazov.

Željko Stanković

Možda bi vam bilo interesantno i:

1. Kancelarije grejane telesnom toplotom
2. Zašto Teslin generator tjera strah u kosti energetskim kompanijama?
3. EPS će graditi 50 mini HE u Srbiji
4. Eksperimenti koji pokazuju kakvi smo u stvari 4.deo
5. Čuvanje hrane van frižidera