1. Virusi nisu živi: Nemaju ćelije, ne mogu da pretvore hranu u energiju i bez domaćina su neaktivna hemikalija.
  2. Virusi nisu ni mrtvi: Imaju gene, razmnožavaju se i evoluiraju prirodnom selekcijom.
  3. Naučnici o njima raspravljaju još od 1892.godine, kada je Dmitri Ivanovski, ruski mikrobiolog, izvestio javnost da se infekcija u biljkama duvana širila preko nečeg što je manje od bakterije. To nešto, sada se zove virus mozaične bolesti duvana.
  4. Jedan poen za nežive: Pošto je američki biohemičar Vendel Stenli prečistio virus mozaične bolesti duvana u kristale proteina, dobio je Nobelovu nagradu – za hemiju, a ne za medicinu.
  5. Jedan poen za žive: Neki virusi ubacuju DNK u bakteriju kroz pile, končiće koji služe za razmnožavanje dve jedinke. Ako to nije život, onda šta je?
  6. Reč virus potiče od latinske reči koja označava „otrov“ ili „ljigavu tečnost“, što je pogodan naziv za bubu koja uzrokuje grip i kijavicu.
  7. 1992. godine naučnici su prateći epidemiju upale pluća pronašli novu ogromnu vrstu virusa koji živi u amebama unutar sistema za hlađenje. Bio je tako veliki i složen, da su prvo pomislili da je u pitanju bakterija.
  8. Taj nadvirus se zove mimivirus, a tako je nazvan zato što imitira (mimic engl.) bakteriju i zato što se francuski biolog Didije Rol, koji je pomogao u sekvenciranju njegovog genoma, setio priče koju mu je pričao njegov otac i koja se zvala „ameba Mimi“.
  9. Mimivirus sadrži više od 900 gena. Njegov genom je dvostruko veći od genoma bilo kog drugog virusa i veći je od mnogih bakterija.
  10. Mamavirus, blizak Mimivirusu samo još veći, se takođe pojavio u amebi unutar rashladnog sistema u Parizu. (Možda bi neko trebalo da ih očisti).
  11. Mamavirus je toliko veliki da ima i svoj satelit virus koji se zove Sputnik.
  12. Ispostavilo se da su amebe odlično mesto za traženje novih virusa. One vole da gutaju velike stvari i tako služe kao dobar prostor u kome će bakterije i virusi razmenjivati gene.
  13. Za viruse je poznato da mogu da zaraze životinje, biljke, gljive, protozoe i bakterije. Sputnik i Mamavirus nam otkrivaju da mogu takođe da zaraze i druge viruse.
  14. U stvari, trebalo bi da odbacimo čitav koncept „mi protiv njih“. Polovina ljudskog DNK potiče od virusa koji su zarazili i ubacili se u jajašca i spermu naših prapredaka.
  15. Većina tih virusa više ne postoje, međutim 2005. francuski naučnici su zatražili dozvolu da jednog od njih uskrsnu. Neki drugi naučnici su protestovali jer su smatrali da će taj virus da napravi haos; ministarstvo nauke je odobrilo akciju.
  16. Nije se desila apokalipsa: Virus, nazvan Feniks, je bio ćorak.
  17. A opet, neki drugi stari virusi u našem genomu mogu da imaju svoju ulogu u razvoju autoimunih bolesti i nekih kancera.
  18. Neki proteini virusa su za nas dobri. Na primer, oni su nas čuvali od napada majčinog imuno sistema dok smo bili u materici.
  19. Virus koji se zove HTLV, koji je evoluirao zajedno sa ljudima kroz milenijume, sada se može koristiti za otkrivanje obrazaca preistorijskih migracija. Njegova sadašnja rasprostranjenost nam ukazuje da su japanski mornari bili prvi ljudi koji su došli do Amerike, hiljadama godina pre Sibiraca koji su lutali preko Beringovog moreuza.
  20. Mi smo porodica: Naučnici sumnjaju da se veliki virus nastanio u ćeliji bakterije pre više od milijardu godina i tako stvorio prvo ćelijsko jezgro. Ako je tako, mi smo svi nastali od virusa.

Izvor: Discover magazine