Problem sa diskusijom o genetski modifikovanoj hrani je što se radi o relativno novom fenomenu za koga još uvek ne znamo kako deluje na ljudsko telo. Međutim, ne moramo čekati da prođu decenije da bismo zaključili kakav je njihov uticaj na naše zdravlje jer već na površinu izlaze problemi koji pokazuju da čekanje rezultata analiza GMO i nije neophodno.

  1. Stvoreni superkorov i superbube

Pozitivna stvar oko kreiranja biljke sa genom kojim se podstiče lučenje insekticida je uništavanje velikog broja neželjenih buba. Mana se krije u tome da najjači insekti prežive, pa se tako stvara klasa superbuba koje su otporne i na insekticide koje luči biljka i na one koje prska poljoprivrednik. 2011.godine naučnici su ispitivali 13 najčešćih štetočina i otkrili da je 5 vrsta otporno na otrove genetski utkane u GM biljke poput Bt kukuruza i Bt pamuka. Slično se dešava i poljoprivrednicima koji se bore sa ultra otpornim korovom koji više ne reaguje na herbicid poput Raundapa. Rezultat toga je povećano korišćenje hemikalija.  Prema nekim izveštajima odgajanje GM biljaka za posledicu ima povećanje korišćenja herbicida od 25% godišnje. Ono što zbunjuje kad se posmatraju podaci je činjenica da je u prvim godinama korišćenja GM semena, upotreba hemikalija zaista manja. Ipak, kad štetočine i korovi steknu imunitet, poljoprivrednici nemaju drugu opciju osim sve obimnijeg prskanja herbicidima i pesticidima – što povećava troškove ali i nivoe zagađenja.

cropdust_1