Промене климе утичу на биолошку разноврсност на више начина од којих само неке можемо да пратимо. Последице тих промена и процеса одражавају се у великој мери на делове биодиверзитета за које су држава и јавност највише заинтересовани: заштићене и угрожене врсте и пределе, нарочито оне за чије вредновање и одржавање постоје стратешки документи и програми као што су Еколошка мрежа у Републици Србији и НАТУРА 2000. Биљне и животињске врсте реагују у принципу на три основна начина:

  • променама граница и структуре (ареала) распрострањења;
  • променама рокова почетака и дужина фенолошких фаза;
  • прилагођавањем на нове услове станишта и на нове пределе.

Проблем настаје када се стратешке одлуке о мерама заштите угрожених врста доносе на основи информација које су или недовољне, или неажуриране, а најчешће су и једно и друго. Томе треба додати и процедуралну спорост и компликованост доношења одлука. Тако се дешава да стање у заштићеном подручју на пример, у тренутку проглашења више уопште не одговара ситуацији описаној у образложењу одлуке, односно разлозима за увођење мера заштите. Не постоји јавна служба која има капацитете за средњорочни мониторинг ових промена и процеса, а ни невладин сектор још не располаже довољним бројем обучених мотрилаца.

Почетак решавања проблема налази се у његовом јавном и правилном постављању и тумачењу правих узрока глобалних промена у атмосфери и биодиверзитету, односно локалних одговора на њих.

  • Први корак: подизања јавне свести о утицајима глобалних климатских промена на биодиверзитет, између осталог и оваквим семинарима (али не само њима).
  • Други корак: извођење теренске радионице за показну обуку праћења фенолошких појава.
  • Трећи корак: прерастање радионице у трајни центар оспособљавања за мониторинг ефеката климатских промена.

А све то с циљем да се оснаже капацитети за повећање ефикасности заштите угрожених врста укључујући и програм еколошких мрежа у околностима процеса изазваним променама климе.

Краткорочно, отвараће се теме о променама климе као фактору који се мора узимати у обзир приликом управљања заштићеним и угроженим врстама.

Дугорочно, оспособљаваће се капацитети за развијање мреже мотрилаца ефеката промене климе на биодиверзитет, с посебном пажњом на заштићене врсте, подручја и пределе.

ШКОЛА ЗА ОПСТАНАК, ПРОМЕНЕ КЛИМЕ И УГРОЖЕНОСТ БИОДИВЕРЗИТЕТА

Семинаром ПРОМЕНЕ КЛИМЕ И УГРОЖЕНОСТ БИОДИВЕРЗИТЕТА Школа за опстанак шири своје програме надовезујући се на вишегодишњи, код Министарства просвете акредитовани, семинар „Образовање за опстанак“, и потпуно интегрише најуспешније од својих проверених програма, какви су „Слабљење озонског омотача“, „Глобално загађење атмосфере: процеси, узроци, последице и методи унапређења стања“, „Биодиверзитет: основа одрживог развоја“ и „Natura и култура“.

Школа за опстанак је школа, образовно-васпитачка невладина организација. Она поучава о одрживом односу човека са животном средином. Даје и упутства за успоравање оних промена у природи које је изазвао човек, као и примере за ублажавање њихових последица, у које спадају и промене климе, и обучава вештинама којима се то постиже. Зашто крити: бори се против незнања и безобзирности. И пристрасна је: отворено фаворизује еколошки образоване, паметне, одговорне и васпитане особе и организације.

Школа за опстанак је права школа, са три велика О. Обавештава, проширујући и продубљујући постојећа еколошка знања, саопштавајући нове чињенице и извештавајући о резултатима развоја науке и њене примене. Објашњава природу еколошких и социјалних појава и процеса и упозорава на последице. Оспособљава оне који се ослањају на природне ресурсе или долазе у додир с њима, да процене допустиву меру свог деловања и утицаја на животну средину укључујући и биодиверзитет.

Школа за опстанак је првенствено окренута онима који знање и вештине, размењене са Школом, могу даље да примењују, посредују и шире. Циљна група Школе су и они који врше утицај на јавно мњење, а нарочито посленици средстава комуникација. Али и они на чијој су савести одлуке од утицаја на животну средину и који усмеравају развој државе, напредак локалне заједнице, политику неке привредне гране или менаџмент једног предузећа. Програмима просвећивања и освешћивања Школа се непосредно обраћа и најширој заједници али и свакој од локалних средина.

Новинарима, али и свим осталим, Школа изоштрава критеријуме за еколошко вредновање догађаја и развојних фаза друштва и омогућује предвидивост последица сваке промене. Доносиоцима одлука и управљачима даје сигурност за доношење исправних одлука и смањује им ризик од грешке услед непознавања или неразумевања сложених нити екосистема и компликоване доктрине одрживог развоја. Грађанима, појединцима и њиховим удружењима, Школа потстиче свест о праву на квалитетан живот у здравој и богатој средини, како данас, тако и у догледној будућности.

Да би остварила своју сложену мисију, Школа за опстанак окупила је најбоље и најискусније стручњаке и најактивније борце за ширење знања и за супротстављање нарушавању животне средине. Програме Школе за опстанак и разноврсне експертске пројекте развија тим стручњака који предводе Верица Гбурчик (климатологија и абиотички фактори) и Воислав Васић (биодиверзитет и биотички фактори). Уз њихову помоћ Школа за опстанак постала је не само школа знања већ и школа разумевања и лепог понашања.

ОДАЗОВИТЕ СЕ

Своју заинтересованост за добијање позива за семинар ПРОМЕНЕ КЛИМЕ И УГРОЖЕНОСТ БИОДИВЕРЗИТЕТА пријавите на klimabio@skolazaopstanak.rs.

Присуствовање семинару је потпуно бесплатно, као и теренска радионица и окрепљење које сваки полазник добија. Предавања на Семинару одржаће се 5. децембра у сали Градске управе, Београд: 27. марта 43–45 (сутерен). Број учесника је ограничен.